Srpska garant za 783 miliona KM kredita

Ukupna vrijednost kredita za koje je Vlada Srpske dala garancije zaključno sa krajem prošle godine dostigla je cifru od 783,16 miliona KM, što je za 129,14 miliona maraka, odnosno 19,75 odsto više u odnosu na godinu ranije.

Ove brojke navedene su u informaciji o dugu sa stanjem na kraju 2021. godine. Dokument o dugu za prošlu godinu naći će se i pred poslanicima republičkog parlamenta na sjednici koja je zakazana za 31. maj.

Samo u prošloj godini izdato je 13 garancija Republike Srpske ukupne vrijednosti od 528,35 miliona KM. Od toga iznosa na dug javnih preduzeća otpada 487,56 miliona maraka, a fondove socijalne sigurnosti 35 miliona KM. Na zaduženje javnog sektora odnosi se preostalih 4,94 miliona, a jedinice lokalne samouprave 0,85 miliona maraka kreditnog zaduženja čija otplata je potkrijepljena garancijom Republike Srpske.

– Po osnovu svih zaduženja za koja su izdate garancije u 2021. godini povučeno je 222,55 miliona KM. Od toga iznosa javna preduzeća su povukla 179,26 miliona, fondovi socijalne sigurnosti 35 miliona, javni sektor 7,44 miliona, a gradovi i opštine 0,85 miliona maraka kreditnog zaduženja za koje je Vlada dala garancije – navedeno je u informaciji.

Tako je, između ostalog, Vlada Srpske u prošloj godini garantovala otplatu kredita Fonda zdravstvenog osiguranja RS u iznosu od 35 miliona KM, ali i dala saglasnost Olimpijskom centru “Jahorina” za kredit težak 55,60 miliona KM. Takođe, Republika Srpska je u 2021. godini i garant za zaduženje “Gradske toplane” iz Doboja u iznosu od 1,50 miliona KM, ali i bolnici iz Gradiške za kredit od 4,94 miliona KM.

Ekonomisti ističu da bi Vlada RS davanjem garancije na kredite fondovima, javnim preduzećima, opštinama i gradovima trebalo da utiče na razvoj privrednog ambijenta.

– Ako se radi o povoljnim novčanim sredstvima i projektima koje će u budućnosti doprinijeti bruto nacionalnom proizvodu onda je to opravdano. Problem bi bio kada bi Vlada garantovala otplatu kredita za nešto što nam neće pomoći da prevaziđemo postojeću situaciju i što neće voditi ka novim investicionim ciklusima i pomoći privreda – kazao je Ljuboja.

Podvukao je da razvojna komponenta prilikom davanja garancija treba biti u prvom planu .

– Sve pa i one najrazvijenije zemlje ubrzano se zadužuju. A mi kao siromašna zemlja nemamo drugu mogućnost nego da posegnemo za kreditima kao i svi ostali. Infrastrukturni radovi, koji su pokretači jedne ekonomije, moraju se odvijati. Tu je glavna uloga vlada. Pandemija virusa korona u posljednje dvije godine ali i trenutni sukob u Ukrajini doveo je do ozbiljnih ekonomskih i socijalnih problema. Države bi trebalo da svojim aktivnostima pomognu da se ti problemi prevaziđu – podvukao je Ljuboja.

Zakon

Izmjenama Zakona o zaduživanju, dugu i garancijama RS definisano je da  Narodna skupština RS odlučuje o ukupnom iznosu garancija u toku fiskalne godine, a Vlada donosi odluku o tome kome će i za šta one biti izdate. Ta pravila stupila su na snagu 1. januara 2018. godine.

(Glas Srpske)


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i Youtube kanalu – www.ntvarena.com

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *