BiH je za šest mjeseci ove godine na servisiranje spoljnog duga uplatila 392,59 miliona maraka, što znači da je u prosjeku dnevno za te namjene uplaćivano skoro 2,20 miliona maraka.
U informaciji Ministarstva finansija i trezora o stanju javne zaduženosti BiH na kraju juna ove godine navedeno je da je javni dug u BiH na kraju prvog polugodišta ove godine iznosio 12,808 milijardi, od čega se na spoljni odnosi 9,741 milijardu, a unutrašnji 3,67 milijardi maraka.
Ukupni javni dug manji je za 48,27 miliona KM u odnosu na kraj prošle godine.
– U ukupnom stanju javne zaduženosti FBiH učestvuje sa 51,81 odsto, Srpska 47,32 odsto, a Brčko distrikt sa 0,49 odsto. Na institucije BiH odnosi se preostalih 0,38 odsto duga. Učešće javnog duga BiH u BDP iznosi 32,35 odsto – navedeno je u informaciji, koju je usvojio i Savjet ministara BiH.
Podvukli su da je servis spoljnog duga BiH u prvoj polovini godine iznosio 392,59 miliona KM, od čega se na glavnicu odnosilo 299,73 miliona KM, a na kamatu preostalih 92,86 miliona maraka.
Ako ukupan iznos potrošenog novca na servisiranje spoljnog druga u prvom polugodištu podijelimo s brojem mjeseci, statistika pokazuje da je BiH u prosjeku mjesečno davala 65,43 miliona maraka svjetskim, evropskim i međunarodnim finansijskim kreditorima, odnosno dnevno 2,18 miliona maraka.
Ekonomisti pojašnjavaju da podaci iz nadležnih institucija na nivou BiH i entiteta pokazuju da budžeti nisu prezaduženi te da su dugovi u okviru propisanih standarda.
– Potencijalni problem, kako i kod bilo kakvog zaduživanja, bilo da je to javni ili privatni dug, može se uvijek pojaviti i sve zavisi od toga kakva je sposobnost nekoga da izmiruje dugovanja. U problem bi mogli upasti ako dođe do pada privrednih aktivnosti te rasta kamatnih stopa. To može biti i okidač da se jednostavno dugovi ne mogu otplaćivati bez obzira koliki je procenat zaduženja u BDP – rekao je izvršni direktor Udruženja ekonomista RS “SNjOT” Saša Grabovac.
Objasnio je i da se vrlo brzo bezbjedna pozicija po pitanju otplate kredita može pretvoriti u problematičnu, odnosno u pravcu koji niko ne želi.
– Do toga može doći ako dođe do pada BDP-a i budžetskih prihoda te rasta kamatnih stopa – podvukao je Grabovac.
Naglasio je da je sreća BiH i to što trenutno nije puno zadužena u valuti dolar.
– Da smo bili većinom zaduženi u dolarima imali bismo zbog rasta vrijednosti te valute uvećan dug za nekoliko mjeseci i 20 odsto – rekao je Grabovac.
Kreditori
U stanju spoljnog duga BiH najveće učešće imaju Svjetska banka – IDA i IBRD sa 28,03 odsto, Evropska investiciona banka sa 21,90 odsto, a Međunarodni monetarni fond sa 9,56 odsto, dok Evroobveznice RS učestvuju sa 9,40 odsto.
– Evropska banka za obnovu i razvoj u stanju spoljnog duga BiH učestvuje sa 7,82 odsto, a Pariški klub sa 5,08 odsto – navedeno je u informaciji Ministarstva finansija i trezora BiH.
(Glas Srpske)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i Youtube kanalu – www.ntvarena.com