Vlasti BiH neće plaćati penale Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) zbog nepovlačenja više od 700 miliona maraka odobrenog novca iz proširenog aranžmana, ali takve sreće nisu bili lani kod ostalih međunarodnih kreditora.
Prošireni aranžman sa MMF-om, vrijedan 1,07 milijardi maraka, vlasti BiH zaključile su u septembru 2016. godine. Od tada su isplaćene samo dvije tranše, u iznosu od 153,78 miliona i 145 miliona maraka. Taj aranžman ističe u septembru ove godine, a u MMF-u su naveli su da nije izvjesno da će nove tranše biti doznačene u okviru tog aranžmana.
– Trošak na neangažovani novac za odobreni prošireni aranžman obračunava se i plaća jednom godišnje. Ne očekujemo plaćanje po osnovu neangažovanog novca iz proširenog aranžmana sa MMF-om – kazali su “Glasu Srpske” u Ministarstvu finansija BiH.
Međutim, vlasti BiH lani su morale da izdvoje više od 7,27 miliona maraka međunarodnim finansijskim institucijama, jer nisu povukle odobrene kredite.
Tako je lani na račun Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) iskeširano 3,75 miliona maraka poreskih obveznika zbog neangažovanih kredita, a Njemačkoj razvojnoj banci (KfNj) 1,33 miliona maraka.
– Međunarodnom monetarnom fondu je zbog odobrenih, a neiskorišćenih kredita lani plaćeno 1,19 miliona maraka, a Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) 984.699 – naveli su u Ministarstvu finansija.
Nebriga za domaće stanovništvo i poboljšanje stanja u zemlji
Ekonomisti ističu da vlasti nepovlačenjem odobrenih kredita i plaćanjem miliona maraka poreskih obveznika potvrđuju samo svoju nebrigu za domaće stanovništvo i poboljšanje stanja u zemlji.
– Međunarodne finansijske institucije stoje na raspolaganju zemljama, pa tako i BiH, odnosno entitetima u varijanti podrške projektima koji su najčešće od kapitalnog značaja i u vezi sa dugoročnim infrastrukturnim projektima. Odobravanje tih projekata je dosta fleksibilno, odnosno ne zahtijeva pripremu, koja je uobičajena, što se na neki način osvetilo BiH, koja je aplicirala za kredite, a prethodno nije riješila imovinsko-pravne odnose za pojedine projekte. Često ni sami projekti nisu bili pripremljeni kako treba za odobravanje kredita – kazao je ekonomski analitičar Zoran Pavlović.
Naglasio je da na kraju zbog takvog nemara BiH dolazi u apsurdnu situaciju da plaća interkalarnu kamatu, koja predstavlja kaznu zato što nisu povučeni odobreni krediti.
– Banke naplaćuju tu kamatu jer su one već rezervisale novac i očekuju određeni prihod na ta zaduženja. BiH je, nažalost, u situaciji da niko ne odgovara za tražene kredite za koje prethodno nisu pripremljeni projekti – naveo je Pavlović.
(Glas Srpske)