Javne ustanove, preduzeća i institucije BiH, FBiH i Republike Srpske u protekle 23 godine platile su međunarodnim kreditnim institucijama više od 56 miliona maraka na ime “penala” zato što nisu na vrijeme i u propisanim rokovima preuzeli odobrena kreditna sredstva.
U odgovoru generalnog sekretarijata Savjeta ministara BiH na poslaničko pitanje poslanika SDP-a BiH u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Saše Magazinovića navodi se da se u okviru obaveza koje se plaćaju kreditorima osim glavnice i kamate plaćaju i troškovi na neangažovani dio kreditnih sredstava, tzv. “komitment fi” i uglavnom je određen kao fiksni procent koji se obračunava na neangažovani iznos kredita.
– Zajmoprimac plaća tu naknadu (komitment fi) kao kompenzaciju za držanje sredstava na otvorenoj kreditnoj liniji, odnosno za osiguranje isplate kreditnih sredstava na specificirane datume u budućnosti. U slučaju realizacije ugovorene dinamike projekta ti troškovi zadržavaju nivo u skladu sa ugovorom o kreditu, dok usporena dinamika realizacije projekta povećava iznos te naknade, tj. komitment fia koji zajmoprimac mora da plati – navodi se u odgovoru.
Usporena dinamika angažovanja odobrenih kreditnih sredstava, precizira se u odgovoru, može biti uzrokovana po više osnova.
– To može biti kašnjenje u implementaciji infrastrukturnih i drugih projekata, kao i neblagovremena realizacija aktivnosti utvrđenih kao uslov za korišćenje ugovorenih kreditnih sredstava poput donošenja određenih zakonskih akata – navodi se u odgovoru.
Prema zvaničnim podacima, u periodu od 1996. godine, pa do kraja marta ove godine najviše troškova zbog neblagovremenog povlačenja kreditnih sredstava plaćeno je 2001. godine, čak 6.937.603 KM, a odmah potom ide prošla godina u kojoj su troškovi po tom osnovu iznosili 6.321.411 KM.
Za realizaciju projekata i korišćenje sredstava po odobrenim kreditima, a time i za plaćanje penala zaduženi su krajnji korisnici kredita putem resornih ministarstava, javnih preduzeća ili samo za to određenih jedinica za implementiranje projekata, ali nema preciznih podataka o tome koliko su penala platili pojedinačni korisnici kredita.
– Postojanje pojedinačnih barijera u procesu sticanja efektivnosti međunarodnih finansijskih sporazuma u više navrata su bili predmet pažnje pojedinih institucija i međunarodnih kreditora. Preporuke za podizanje efikasnosti u ovom domenu nisu dale prepoznatljive pozitivne promjene – zaključuje se u odgovoru.
Penali po godinama
1996. 0,00
1997. 0,00
1998 500.416 KM
1999. 505.706 KM
2000 226.811 KM
2001. 151.296 KM
2002. 524.393 KM
2003. 1.071.132 KM
2004. 2.596.973 KM
2005. 1.670.707 KM
2006. 2.640.276 KM
2007. 2.569.353 KM
2008. 4,470.016 KM
2009. 4.179.993 KM
2010. 4.737.271 KM
2011. 6.937.603 KM
2012. 3.527.272 KM
2013 2.561.024 KM
2014. 1.728.877 KM
2015. 3.565.062 KM
2016 2.741.376 KM
2017. 2.179.601 KM
2018. 6.321.411 KM
1.1.-31.3.2019. 994.538 KM
Ukupno56.389.993 KM
(Glas Srpske)