Bolnice teško do trezora

Još nije poznato koliko bi domova zdravlja u Srpskoj moglo u ovoj godini preći na trezorsko poslovanje, dok će efekat uključivanja bolnica u taj sistem biti dodatno razmotren.

Naime, o prelasku javnih zdravstvenih ustanova u trezorski sistem poslovanja priča se već duži niz godina, a do sada je u vodu palo nekoliko obećanja da će ta procedura biti okončana. Tako je na primjer još krajem 2020. godine plan Vlade bio da sve javne zdravstvene ustanove do 2023. godine pređu na trezor. To nije ispoštovano pa su ministri krajem prošle godine poslali novo obećanje, odnosno da će do kraja ove godine svi domovi zdravlja preći na trezorski sistem, a nakon toga i bolnice.

– Trenutno nije moguće precizirati koliko domova zdravlja bi u narednom turnusu moglo preći na trezorski sistem poslovanja. Kada su u pitanju bolnice, potrebe i efekte uključivanja tih ustanova u ovaj način poslovanja potrebno je dodatno razmotriti – kazali su “Glasu Srpske” u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS.

U trezorski sistem do sada su uključene 22 javne zdravstvene ustanove, od kojih je četiri osnovala Republika Srpska, a za 18 domova zdravlja nadležna je jedinica lokalne samouprave.

– Namjera je da svi domovi zdravlja u narednim godinama pređu na ovaj vid poslovanja, čime bi bio podignut stepen odgovornosti u zdravstvenom sistemu – navode u Ministarstvu zdravlja.

Naglašavaju da pomenuti sistem omogućava bolje finansijsko planiranje i upravljanje te ograničava ustanove u stvaranju obaveza za čije izmirenje nije predviđen novac.

– Prelaskom javnih zdravstvenih ustanova na trezorski sistem uspostavlja se i bolja kontrola unutrašnjeg duga, jer se ograničava ranija praksa pojedinih ustanova u pogledu neizmirivanja obaveza za poreze i doprinose – naglasili su u Ministarstvu zdravlja.

Dosadašnja iskustva, navode, pokazala su da trezorski način poslovanja omogućava kvalitetnije i transparentnije finansijsko planiranje, upravljanje i kontrolu trošenja javnih sredstava.

– Uvođenje trezorskog načina poslovanja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ne mijenja način finansiranja zdravstvene zaštite za stanovništvo, koje i dalje ostaje iz doprinosa i putem Fonda zdravstvenog osiguranja RS – poručili su u Ministarstvu zdravlja.

Javne zdravstvene ustanove u Srpskoj najveći su dužnici za poreze i doprinose, a ukupne finansijske obaveze javnog zdravstvenog sistema u RS na kraju prošle godine iznosile su 919,21 milion maraka.

U bolnicama u Srpskoj naglašavaju da imaju višemilionska dugovanja, što i koči prelazak na trezorski sistem.

– Koliko smo informisani da bismo ušli u trezor moramo se riješiti svih dugova iz ranijeg perioda. Ti dugovi su trenutno nerješivi, a bez njihovog rješavanja ne možemo pristupiti trezoru. Riječ je o milionskim iznosima. Pitanje je ko će sve uspjeti da izmiri te obaveze – rekao je “Glasu” direktor bolnice u Gradišci Rajko Dodik i dodao da bi svim bolnicama u Srpskoj značilo ulazak u trezor, odnosno tada bi krenuli od nule, a trenutno su u debelom minusu.

Sa njegovim mišljenjem slaže se i rukovodstvo bolnice “Srbija” u Istočnom Sarajevu.

– Ulazak u trezor značio bi puno za sve javne zdravstvene ustanove. U posljednje tri godine bolnice isplaćuju pune plate sa doprinosima. Najveći problem stavljanja na trezor bolnica predstavljaju stari dugovi. Nadam se da će Vlada i rukovodstvo zdravstvenih ustanova iznaći način da u narednom periodu riješimo taj problem i da pređemo na trezor – rekao je “Glasu” direktor bolnice “Srbija” Nebojša Šešlija i dodao da zdravstveni radnici, kao i državni službenici moraju imati redovne i sigurne plate, bez obzira na učinak njihovog rada.

Naglasio je da određene doktore trebaju na poslu u punom kapacitetu, bez obzira na to da li se ijedan pacijent pojavio ili ne.

– Oni moraju dežurati i biti pripravni, bez obzira na to da li se pojavio neko ili ne – zaključio je Šešlija.

Brisanje dugova

U Ministarstvu zdravlja RS naglasili da je izmirenje obaveza iz prethodnog perioda jedan od najvažnijih preduslova za ulazak zdravstvenih ustanova u trezorski sistem Republike Srpske, da se budžeti opština/gradova i republički budžet ne bi dodatno opteretili i time ugrozilo njihovo funkcionisanje.

– Vlada je izdvojila oko sedam miliona KM za izmirenje obaveza iz prethodnog perioda svih zdravstvenih ustanova koje su 1. januara 2022. godine prešle na trezorski sistem poslovanja – kazali su u Ministarstvu zdravlja.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i Youtube kanalu – www.ntvarena.com

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *