Naučni skup sa međunarodnim učešćem “Ekonbiz” na Fakultetu poslovne ekonomije u Bijeljini okupio je danas 106 učesnika koji će predstaviti 52 rada iz pet država na temu “Uticaj geopolitičkih promjena na nacionalnu ekonomiju”.
Predsjednik Fiskalnog savjeta Republike Srpske Milenko Krajišnik rekao je novinarima da je tema nikad aktuelnija za svu naučnu zajednicu – kako će aktuelno preslagivanje svijeta uticati na nacionalnu ekonomiju, što je posebno važno za malu i otvorenu ekonomiju kakva je Republika Srpska.
“Republika Srpska dijelu sudbinu svih zemalja iz okruženja, ona je pod velikim uticajem dešavanja u glavnim spoljnotrgovinskim partnerima, ali su još svi indikatori naše makroekonomije pozitivni”, istakao je Krajišnik koji je i dekan Ekonomskog fakulteta u Banjaluci.
On kaže još postoji mogućnost da se kriza produži, prije svega zbog dešavanja u Ukrajini, što će izazvati dodatne probleme u EU, a posljedično u svim zemljama koje su za nju vezane, pa i Republiku Srpsku.
“Republika Srpska je sa finansijske tačke gledišta fiskalno stabilna, ekonomski je još u pozitivnim stopama rasta. Nadam se da će tako i ostati”, rekao je Krajišnik.
On se osvrnuo i na problem nedostatka radne snage za koji je rekao da će biti dugoročan.
“Možda nam je neobično, jer doskora smo se svi brinuli kako će se neko zaposliti, a sada se srećemo sa nedostatkom radne snage svih profila. Nove tehnologije mogu to malo nadomjestiti, kao i migracije stanovništva, ali i poboljšanje statusa radnika”, ocijenio je Krajišnik.
Profesor sa Ekonomskog fakulteta iz Beograda Jelena Kočović ističe da je svjetska ekonomija za nepune dvije godine doživjela dvije recesije, prvu izazvanu pandemijom 2020. godine i naredne godine rat u Ukrajini koji je uzrok energetske krize i inflacije.
“To je veliki problem za zemlje EU koje nisu imale inflaciju zadnjih 30 godina, a odrazilo se i na naše ekonomije Srbije i Republike Srpske, zbog čega su značajni ovakvi naučni skupovi da sagledamo kako da podignemo otpornost naših ekonomija”, rekla je Kočovićeva.
Prema njenim riječima, jedna od ključnih uloga u tome je osiguranje, što je tema njenog rada na skupu.
Univerzitetski profesor iz Niša Jadranka Đurović Todorović rekla je novinarima da nije preterani optimista jer u EU politika dominira nad ekonomijom, što izaziva loše stvari, posebno za srednji i siromašni sloj stanovništva.
“U prvi plan se istura monetarna politika, jer najlakše je štampati novac, a kada se treba oporezovati na pravi način, da se izbegne ovolikio raslojavanje u društvu, kada bogati moraju mnogo ozbiljnije da se oporezuju, e to za sada izostaje”, navela je Todorovićeva.
Učesnik naučnog skupa iz Rusije Olga Trofimenko kaže da je ova zemlja pod sankcijama i napustile su je mnoge strane kompanije, što je pružilo prostor za domaće kompanije da se razvijaju, kao i one koje dolaze iz prijateljskih ili neutralnih zemalja.
“Bila je pretpostavka da će ruska ekonomija da doživi krah, naprotiv, ona posluje prilično dobro”, rekla je ona i ocijenila da će u aktuelnim dešavanjima u svijetu svi biti gubitnici.
Učesnik sa Kipra Panatiotis Kontakos rekao je novinarima da svijet živi u nesigurnosti i neizvjesnosti, ali da je optimista i očekuje pozitivan obrt u procesu promjene koje se dešavaju.
Dekan Fakulteta poslovne ekonomije u Bijeljini Vesna Petrović kaže da je jedanaesti naučni skup sa međunarodnim učešćem “Ekonbiz” spojio istok i zapad i da taj izbor plenarnih govorniajk odražava trenutna geopolitička dešavanja u svijetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i Youtube kanalu – www.ntvarena.com