Semberski poljoprivrednici se za ovogodišnje podsticaje iz gradskog budžeta mogu prijaviti do 30. oktobra.
Sredstva Agrarnog fonda Bijeljina povećana su rebalansom budžeta za pola miliona maraka, pa će u ovoj godini za podršku poljoprivrednicima biti isplaćeno 1,6 miliona KM.
Veljko Kordić iz Crnjelova proizvodi povrće. U kupovinu 20 plastenika po 100 kvadrata uložio je 6.000 KM. Od Agrarnog fonda Grada Bijeljina očekuje povrat od 15 odsto sredstava.
– Sredstva koja dobijete u povrat možete onda dalje ulagati, a u plasteničku proizvodnju se isplati ulagati. Proizvodnja povrća u zatvorenom prostoru je sigurnija i isplativija – kaže ovaj povrtar.
Semberski poljoprivrednici očekuju i značajniju podršku u izgradnji poljoprivrednih objekata, kupovini mehanizacije i tehnološke opreme.
Novac dobro dođe
Pantelija Jovanović iz Međaša obrađuje 35 hektara. Sije kukuruz, pšenicu i lucerku, a planira i proizvodnju uljarica. Na farmi ima i 60-ak komada stoke. Ovaj uzorni domaćin kaže da podsticaje treba da dobiju svi poljoprivrednici, bez obzira koliko imaju zemlje ili stoke.
– Po 100, 200 ili više maraka po utovljenoj životinji, ili 10 odsto, 15 odsto ili više povrata sredstava za kupljenu mehanizaciju, ili bilo koji drugi podsticaj dobro dođe. I malim i velikim poljoprivrednicima treba dati koliko se može. Često putujem u Njemačku. Njihovi poljoprivrednici praktično žive od podsticaja. Naše vlasti bi se trebale ugledati na te, daleko razvijenije zemlje. A poljoprivreda se mora podržati, bar ovdje u Semberiji, koja je žitnica Republike Srpske – kaže Jovanović.
I Mićo Marjanović iz Brodca smatra da je podrška poljoprivrednicima dragocjena.
– Procedura je jednostavna. Pripremiš papire, odneseš i dobiješ pare na račun. Dobro je što pomažu poljoprivrednicima. Bez razvijene poljoprivrede nema razvijene ni Semberije, a ni Republike Srpske – kaže Marjanović.
Strateški pravac
U Semberiji se obrađuje oko 54.000 hektara oranica, a registrovano je oko 16.000 poljoprivrednih gazdinstava. Proizvode se, uglavnom, ratarske kulture, duvan, povrće i voće, a u velikoj mjeri zastupljeno je i stočarstvo.
Agrarni sektor jedan je od strateških pravaca razvoja ovog područja, tvrde nadležni.
Direktor Agrarnog Fonda Grada Bijeljina Zlatan Lazarević kaže da godišnje u prosjeku podsticaj ostvari između 2.000 i 3.000 poljoprivrednih proizvođača.
– Naša težnja je da sredstva za podsticaje povećamo, ali i da povećamo broj ljudi koji će ostvariti ovo pravo, jer se uglavnom radi o poljoprivrednim proizvođačima koji nemaju uslove da ostvare podsticaje preko Ministarstva poljoprivrede RS – naglašava Lazarević.
Dodaje da se Pravilnikom o dodjeli sredstava za poljoprivredu i razvoj sela podržava otkup organskog voća i povrća, stočarstvo koje obuhvata tovnu junad, tov svinja, priplodne junice, ovčarstvo, podizanje novih zasada, podršku plasteničkoj proizvodnji, navodnjavanju i izgradnja infrastrukture.
Strategijom razvoja Grada Bijeljina planirano je da se za Agrarni fond izdvaja šest odsto budžeta ili oko 2,5 miliona maraka.
Veći podsticaji preduslov su za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, saglasni su i poljoprivrednici i nadležni.
(SrpskaInfo)
